Концентрациjа медиjског власништва на Западном Балкану: анализа власничких структура у 6 земаља
Кључни налази
- Топ 5 власника контролише преко 58% медиjских платформи по земли у просjеку региона.
- У 4 од 6 земаља постоjе власници са знатним политичким повезаностима.
- Непрофитни медиjи чине само 7% укупних регистрованих медиjских субjеката.
- Само 3 земље имаjу законе коjи ограничаваjу унакрсно власништво медиjа.
Позадина и циlj истраживања
Концентрациjа медиjских власника представља jедан од значаjниjих структурних ризика за слободу и независност медиjа на Балкану. Када мали броj власника контролише велики броj платформи — телевизиjских канала, онлajн портала, радио станица и штампаних медиjа — постаje питање до коjе мjере ти медиjи могу бити истински независни у извjештавању, нарочито ако су власници пословно или политички повезани са носиоцима власти.
Кинетиц je у периоду jaнуар–август 2024. спровео истраживање власничких структура у 248 медиjских субjеката у шест западнобалканских земаља: Черноj Гори, Србиjи, Босни и Херцеговини, Сjеверноj Македониjи, Косову и Албаниjи.
1. Регионални преглед концентрациjе
У просjеку региона, пет наjвehих власника контролише 58,3% медиjских субjеката по земли. Ниjедна земља у узорку ниjе испод 45%, а наjвиша концентрациjа забиljежена jе у Србиjи (67%) и Албаниjи (64%).
Удио топ 5 власника у укупном броjу медиjских субjеката по земли (%)
Извор: Kinetic анализа власничких регистара и jавних база, 2024
2. Власництво и политичке повезаности
Наjосjетљивиjи налаз истраживања jе документовано преклапање медиjских власника са носиоцима политичке власти или лицима са значаjним пословним интересима зависним од државних одлука. У 4 од 6 земаља идентификовали смо власнике барем 3 значаjна медиjска субjекта чиjи jе власник или власник компаниjе-суоснивача jавно познат по пословном или персоналном повезивању са странкама на власти.
Черна Гора бjелjежи релативно бољу слику у регионалном поређењу — 52% концентрациjе jе ниже него у чeтири земље региона, а законом о медиjима из 2020. прописане су обавезе транспарентности власништва. Ипак, примjена ових прописа остаjе изазовна, а нjeколико случаjева нетранспарентних власника остаjе отворено.
3. Правни оквир у регионуr
Само Черна Гора и Србиjа имаjу прописе коjи ограничаваjу унакрсно медиjско власництво (cross-ownership), мада се примjена у оба случаjа оцjењуjе као недослjедна. Остале четири земље немаjу механизам коjи би ограничио броj медиjских платформи коjима една особа или правно лице може поседовати.
Препоруке
На основу анализираних података, Kinetic препоручуjе: харминизациjу законских оквира за транспарентност власничких структура у земљама Западног Балкана, оснивање независних регулаторних тиjела са реалним надлежностима у области власничке концентрациjе, Европску интеграциjу медиjских стандарда (EU Media Freedom Act) као референтни оквир, те подршку непрофитним и невладиним медиjима коjи представљаjу алтернативу концентрисаном власништву.
Пуни извjештaj и база података
База власничких структура медиjа са 248 субjеката и детаљна методологиjа доступне су на захтjев истраживачима и jавности.
Затражите приступ