Медијска писменост — способност грађана да приступе, анализирају, вреднују и стварају медијске садржаје — поставила се као кључни индикатор демократске отпорности у доба дезинформација. Истраживање које смо спровели у периоду јун–август 2024. показало је да Црна Гора стоји на прекретници: млади грађани демонстрирају импресивне вјештине онлајн критичке анализе, али старија популација остаје изложена манипулацији и лажним вијестима.
Методологија: ко смо питали и шта
Узорак је чинило 1.420 грађана Црне Горе старости 18 и више година, стратификованих по подручју (Подгорица, приобаље, сјевер), старосним добним групама (18–24, 25–34, 35–54, 55+) и степену образовања. Теренско анкетирање обавила је агенција за истраживање јавног мнијења Mediana Montenegro у периоду 4–18. јуна 2024.
Упитник је мјерио четири димензије медијске писмености: приступ медијима, критичку анализу извора, разумијевање медијске производње и активно учешће у медијском простору.
Кључни налази
Укупни Индекс медијске писмености (МПИ) за Црну Гору износи 58 бодова на скали 0–100, що je умjereno испод европског просека (64 бода према Digital News Report 2024). Разлике по старосним групама су упечатљиве:
МПИ по старосним групама — Црна Гора 2024
"Разлика од 38 бодова између најмлађе и најстарије групе показује да Црна Гора има два паралелна медијска свијета — дигитално оснажену младину и аналогно рањиву старију генерацију." — из пројектног извјештаја Kinetic, 2024
Провјера чињеница: хоће ли грађани провјерити вијест?
Посебно алармантан налаз тиче се навике провјере информација прије дијељења на друштвеним мрежама: само 34% испитаника изјавило је да увијек или најчешће провјерава тачност вијести прије но што их подијели. Међу испитаницима старости 55+, тај постотак пада на 22%.
С друге стране, 78% испитаника у добној групи 18–24 зна да препозна основне сигнале непровјерених вијести (необична URL адреса, изостанак ауторства, сензационалистички наслов без потврде у тексту).
Препоруке
На основу налаза, истраживачки тим Kinetic предлаже три приоритетне мјере:
- Увођење обавезних програма медијске писмености у основне и средње школе с фокусом на верификацију дигиталних садржаја;
- Развој прилагођених едукативних програма за старију популацију кроз мреже домова здравља, пензионерских удружења и локалних заједница;
- Финансијска подршка медијима и НВО организацијама које развијају алате за fact-checking на српском и црногорском језику.
Потпуни извјештај са методолошким прилогом доступан је на захтјев путем е-поште [email protected].