Прије десет година, одлуку о томе која ће вијест бити на насловној страни новина или на почетку телевизијске емисије доносио је уредник — особа са годинама новинарског искуства, разумијевањем друштвеног контекста и осјећајем за оно што је публично важно. Данас, та одлука се у великој мјери преноси на системе вјештачке интелигенције чије параметре постављају инжењери у Менло Парку, а не новинари у Подгорици, Београду или Загребу.

Кинетик је током истраживачког периода јул—октобар 2024. анкетирао 87 редакцијских руководилаца у седам земаља Западног Балкана. Резултати откривају систематску промјену у уређивачкој пракси коју мало ко отворено признаје, али коју готово сви спроводе.

Метрике као уређивачки критеријум

Највећи фактор промјене уређивачке праксе је директна видљивост метрика у реалном времену. Когда уредник сједи за екраном и истовремено прати број кликова, вријеме задржавања и стопу дијељења — ти бројеви неизбјежно почињу утицати на одлуке. Ова тзв. „метриказација" уређивања документована је у медијима широм свијета, али у нашем региону остаје релативно неистражена.

„Ми технички и даље доносимо уређивачке одлуке — али оне се сада дешавају у оквиру ограничења које поставља алгоритам. То је као игра шаха са противником кога не видиш." Уредник онлајн медија, Подгорица (анониман)

Мета и Гугл рекламни прихода чине, у просјеку, 43% прихода регионалних онлајн медија. Ова финансијска зависност ствара структурни притисак ка садржају који алгоритми „награђују" — тј. садржају koji генерише висок ниво ангажовања, дуга задржавања и широко дијељење. Проблем је да су то категорије које нису нужно у корелацији са новинарском вредношћу.

Шта кажу подаци

Утицај платформских алгоритама на уређивачке одлуке (N=87)

Тематски избор вијести
62%
Дужина чланка
54%
Вријеме објаве
78%
Наслов и lead
71%
Визуелни садржај
67%

Различите стратегије суочавања

Међу анкетираним редакцијама идентификовали смо три доминантне стратегије прилагодбе алгоритамском окружењу:

  • Потпуна прилагодба — редакција потпуно прилагођава садржај метрикама платформи (27% испитаних).
  • Хибридни модел — задржава уређивачке стандарде уз свјесно прилагођавање дијела садржаја алгоритмима (49%).
  • Свјесно одупирање — редакција активно бира да игнорише алгоритамске сигнале у корист новинарских вриједности (24%).

Важно је напоменути да трећа група укључује претежно медије са стабилним алтернативним изворима финансирања — претплатним моделима, институционалном подршком или грантовским финансирањем. Без финансијске независности, уређивачка независност од алгоритама остаје тешко остварива.

„Квалитет новинарства не може се измјерити кликовима — али редакције које то зборе ретко могу себи приуштити луксуз да буду непопуларне."

— Из Kinetic-овог истраживања о алгоритамским медијима, 2024

Препоруке за редакције

На основу анализе успјешних хибридних стратегија, препоручујемо редакцијама следеће:

  1. Успоставити јасну интерну политику о томе које уређивачке одлуке смију бити под утицајем метрика, а које не смију.
  2. Инвестирати у диверзификацију прихода — да смање зависност од платформских оглашивача.
  3. Едуковати редакцијске тимове о принципима алгоритамске тransparентности.
  4. Учествовати у регионалним иницијативама за медијску политику која регулише однос медија и платформи.

Закључак

Питање „ко одређује шта је вијест" никада није имало само један одговор. Уредници су увијек балансирали између новинарских вриједности, комерцијалних интереса и јавног интереса. Оно што је ново — и забрињавајуће — јесте непрозирност алгоритамских система, одсуство одговорности платформи и брзина промјена које редакцијски тимови не могу пратити.

Истраживање ће бити проширено у 2025. години са дубинским студијама случаја пет редакција које су успјешно изградиле одрживе хибридне моделе.